Juče sam saznala kako neka nastavnica u pokušaju da prekori đake koji se ’puno’ javljaju i drmusaju rukom, kaže:„Ti, ko da imaš epilepsiju.“ To kaže i devojčici, za koju deca nisu znala da objasne kakav problem ima, ali im je on evidentan, koliko i činjenica da je ona jedna od prevremeno rođenih beba. Moj sin ima epilepsiju. O toj bolesti sam znala onoliko, koliko i neko ko nije u direktnom kontaktu sa istom. Sada znam mnogo više, a prvo što saznaju roditelji deteta koje je imalo epileptični napad je da ona može biti simptomatska i idiopatska. Zbog ove prve odete kući i malo ne spavate u razmišljanju šta bi sve to mogli da nađu u glavi vašeg deteta. Onda malo čitate, pa još manje spavate. Zbog ove druge uzimaju vašu porodičnu anamnezu, u kojoj ne moraju da nađu ništa. Ne, ovo nije tekst o vrstama epilepsije.Ovo nije ni tekst o nastavnici. Ovo je tekst za nastavnicu koja ne zna da nije lepo rugati se nekom sa fizičkim nedostatkom. Ovo je tekst o tome da kada se začudite šta to sve rade ta naša užasna deca, d
↧