Pogledala me je onim pronicljivim i veselim očima, malčice podigla naočare i rekla:"Bilo bi dobro da nešto od ovoga zapišete. Za druge ljude." A onda smo se vratili mom rezultatu holtera. I trenutnoj temi: 10000 preskakanja za 24h i njenim predlozima za razne opcije kako to prevazići. U prva dva-tri minuta su mi sve reči bile propuštene kroz nutribulet i malo šta je izašlo sa iole smisaonom sekvencom za koju bih mogla da se nakačim i udahnem.Shvatam, po ko zna koji put da su moji udisaji plitki. Ništa fiziološki. Samo strah da ne progutam sve što mi život nudi i kao da uporno hoću nešto da sačuvam, kao da ću tu, iza prvog ćoška da skončam bez ikakvog reda i smisla, jer znate, treba da postoji red za te i takve stvari. Sve vreme sam mislila da još nisam stala u njega, a on - nešto bi kao da se utrkuje.- Diši, samo diši! Al duboko. Iz stomaka, kao onda kad o tome nisi morala da razmišljaš, jer si svakim udahom grabila večnost za sebe i druge. Neopterećeno, tvoje telo je radilo sve ka
↧